Како се бори „Планета против пластике” (у складу са овогодишњим глобалним еколошким слоганом), како сачувати атмосферу, хидросферу и литосферу од загађења – ученике је у оквиру еколошког школског пројекта едуковала наставница географије Марија Стеванић на часовима редовне наставе, слободних наставних активности чији је координатор (Моја животна средина), као и допунске и додатне наставе. Ученици су научили који су то производи загађења, едуковани су о ефекту стаклене баште, озонским рупама, смогу, киселим кишама, отапању леда на половима и повећању нивоа светског мора. Тежиште свих активности, у складу са водећом темом глобалних еколошких акција, била је пластика, забрињавајуће велика количина овог материјала добијеног од природних или синтетичких смола и додатака, који загађује све планетарне природне ресурсе, као и дуг временски период потребан за њену разградњу.
Ученици су упознати и са мерама предузетим у циљу смањења употребе пластике (рециклажом, њеном заменом за употребне предмете од папира исте сврхе, куповином намирница које нису упаковане у пластичну амбалажу…), као и мерама чије би спровођење довело до економичнијег и штедљивијег коришћење природних ресурса уопште (смањење потрошње електричне енергије, необновљивих природних горива, воде, садња дрвећа, замена аутомобила бициклима…).
У сусрет Дану планете Земље, наставница географије ученике је едуковала и томе да су ресурси планете на измаку. У овом тренутку потребна је још једна и по Земља да би се задовољиле потребе растуће популације.
Према предвиђањима:
– шуме ће нестати са лица Земље до 2100, ако се настави сеча зеленила овом брзином (за производњу тоалет папира, рецимо, на дневном нивоу посече се 27000 стабала);
– до 2040. више неће бити воде за пиће;
– од пластике и осталог отпада који се баца у океане годишње угине милион морских животиња;
– на дневном нивоу заувек се истреби 137 биљних и животињских врста које настањују прашуме;
– до 2050. у океанима биће више пластике него риба.
– сваке секунде у свету се употреби 160 000 пластичних кеса.
Свима је јасно да ови обесхрабрујући подаци захтевају хитну акцију и промену свести свих људи на планети. У сусрет дану посвећеном дому у којем живимо и који треба да предамо нашим потомцима, размишљајте о томе!
„Земљу нисмо наследили од својих предака, већ смо је позајмили од својих потомака.” У еколошком пројекту школе, у складу са водећом глобалном еколошком темом, учествује и наставница хемије Јелена Пантовић са ученицима седмог и осмог разреда. Поводом Дана планете Земље, чији је фокус на елиминацији пластике за једнократну употребу и на глобалној регулацији њеног одлагања, наставница Јелена едуковала је ученике о томе шта је и какве су особености овог органског полимера високе молекулске масе. Ученици су сазнали који су то типови пластике (PET(E), HDPE, PVC, PP, PS, PC) више или мање безбедне за људску употребу и каква су својства и особености отровне, канцерогене, једнократне, “добре” пластике.
Едуковани су о негативном утицају пластике на квалитет ваздуха, воде и земљишта, људског здравља. Пластика изазива хормонске и генетске промене код живих бића, утиче на развој алергија, астме, поремећаја у понашању, аутоимуних болести, доводи до оштећења јетре, неплодности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести, карцинома и до изумирања врста – и зато је од изузетног великог значаја решавање овог глобалног проблема и подизање укупне еколошке свести!
Ученици, пратећи упутства наставнице на самом крају предавања, скенирали су QR кодовe и учествовали у квизу, помоћу којег су на подстицајан и занимљив начин проверили степен усвојености предвиђених садржаја.
Занимљивости:
– Време потребно да се распадне пластика износи између 100 и 1000 година;
– Рециклажом само једне пластичне боце сачува се онолико енергије колико једна сијалица од 60 W потроши за 6 сати непрекидног рада;
– Скоро 88% енергије уштеди се када се пластика прави од употребљене пластике него када се прави од природних сировина нафте и гаса;
– Просечна четворочлана породица баци 40кг пластике годишње;
– У Великој Британији употреби се 15 милиона пластичних боца сваког дана;
– У Србији се годишње утроши 55000 тона PET амбалаже односно 1 210 000 000 PET боца.