Поводом Европског дана језика ученици су на часовима руског језика данас имали прилику да језик не посматрају само као систем речи и правила, већ као простор за стварање, изражавање и упознавање друге културе. Тако је ученик седмог разреда Никола Стефановић, уз менторство наставнице руског језика Иванке Коларевић, написао песму на руском језику.
Стварање на страном језику посебан је изазов: потребно је истовремено мислити о значењу, избору речи, граматици и звуку језика. Управо тај изазов показује да учење језика није само усвајање новог речника — то је и откривање новог начина да се мисли, осећа и ствара.
Честитамо Николи на храбрости да своју мисао преточи у стих на руском језику, а наставници Иванки захваљујемо на подстицају да се знање претвара у стваралачко искуство.
У ИО Равна Гора Европски дан језика обележили смо на један посебан, креативан и помало тајанствен начин. Ученици првог, другог и трећег разреда учествовали су у сарадничкој радионици коју су реализовале наставница енглеског језика и учитељица. Кроз игру, дружење и стваралаштво, ученици су писали лепе поруке на енглеском језику, стављали их у мале боце и тако стварали своје јединствене „поруке у боци”.
Посебан део ове приче било је прављење и украшавање дрвене кутије на часовима ликовне културе. Кутија је постепено добијала изглед правог ковчега са благом, спремног да сачува оно највредније – лепе речи и мисли наших ученика. А онда је наше благо добило и своју тајну локацију!
Кутију са порукама, названу „TREASURE OF LANGUAGES”, сакрили смо на тајном месту, остављајући будућим генерацијама једну малу, али важну мисију – потрагу за благом језика.
Нека неки будући ђаци једног дана пронађу ово благо, отворе поруке и открију речи које су данас написали њихови претходници. Нека открију да се језици разликују, али да осмех, доброта, пријатељство и лепа реч говоре истим језиком.
Јер право благо не блиста и не звецка.
Највеће благо су речи које повезују људе.
А наше благо сада чека свој тренутак…
Чека неког будућег трагача да га пронађе.
У матичној школи реализована је радионица коју су осмислиле и реализовале наставница енглеског језика и учитељица, са ученицима првог разреда. Кренули смо од онога што је најмлађима блиско и занимљиво – од бројева. На часовима енглеског језика наши прваци учили су и записивали бројеве на енглеском, а затим их претворили у занимљив и маштовит пано посвећен Европском дану језика.
Али, ту се наша прича није завршила! На часовима ликовне културе ученици су, заједно са учитељицом, украшавали и уређивали пано, дајући му свој лични печат. Кроз боје, облике, бројеве и заједнички рад, настало је дело које показује колико учење може бити лепше када се споје језик, уметност и дечја машта. Јер, док смо бројали један, два, три…, схватили смо да се иза сваког новог броја, сваке нове речи и сваког новог језика отварају врата ка неком новом делу света.
Европски дан језика био је прилика да нашим најмлађим ученицима покажемо да учење језика није само учење речи и правила. То је упознавање других култура, развијање радозналости, разумевање различитости и стварање мостова међу људима. Од једног броја до другог, од једне речи до друге, наши мали ученици направили су своје прве кораке ка великом свету језика.
Један, два, три… и тако до целог света!
Поносни смо на њихову креативност, труд и осмехе којима су показали да се свет може упознавати и онда када прича почиње сасвим једноставно – једним, два, три!
У Мочиоцима су наставница енглеског језика и учитељ кроз заједнички рад са ученицима реализовали креативну радионицу посвећену Европском дану језика.
На часовима енглеског језика ученици су откривали како се реч „хвала” каже на различитим европским језицима. Од тих речи настао је заједнички пано – мала језичка мапа Европе, на којој различити језици говоре исту поруку. А онда су на часовима ликовне културе речи добиле боју и облик. Ученици су цртали, бојили и украшавали пано, уносећи у њега своју машту, креативност и лични печат. Јер „хвала” није само реч. То је начин да некоме покажемо да смо приметили његову доброту, труд, помоћ или пажњу. То је реч којом исказујемо захвалност, поштовање и уважавање. Иако звучи другачије на различитим језицима, њена порука остаје иста.
Кроз ову радионицу ученици су учили да језици нису границе, већ мостови који повезују људе. Учили су о различитостима, али и о ономе што нам је свима заједничко – потреби да будемо уважени, захвални и добри једни према другима.
Јер понекад је довољна само једна реч да улепша дан. Једна реч. Много језика. Једна велика порука – ХВАЛА!
