Данас су ученици петог и шестог разреда у оквиру слободних наставних активности (Боравак у природи и планинарење) сазнали нешто ново и корисно о клеки.
Клеку, грм са ситним плавим и тамнољубичастим бобицама које лепо миришу, људи су вековима користили као природни лек.
Зашто баш планинари воле клеку и користе је као сапутника на путовањима?Ако би им стомак био тежак од хране, сажвакали би једну бобицу и варење би им било лакше. Ако су били уморни, мирис клеке их је освежавао и давао им нову снагу. Ако су хтели да прочисте ваздух око себе, бацили би неколико бобица на жар – њихов дим терао је инсекте и освежавао ваздух.
Како можемо и ми данас да је користимо?
Направимо чај од клеке – у шољу вреле воде убацимо само кашичицу бобица, пустимо да одстоје, па попијемо.
Ставимо бобице у топлу воду и пустимо да мирис испуни просторију – то помаже дисању.
Или, ако смо радознали планинари, пробамо да сажваћемо само једну бобицу – да осетимо укус природе и замислимо како су то чинили наши стари.
Важно правило: Клека је лековита, али у малим количинама. Планинари су говорили: „Клека лечи кад је поштујемо, али шкоди ако претерамо.”Још неколико занимљивости за радознале 
Да ли сте знали?
Клека је расла још у ледено доба и једна је од најстаријих биљака у Европи.
Њене бобице користе и пчеле – хране се њима када нема другог цвета.
У неким крајевима бобице клеке стављале су се у јела од меса да их учине укуснијим и лакшим за варење.
Стари Словени палили су клеку на ватри јер су веровали да њен дим доноси здравље и тера болести.
Клека расте веома споро и може доживети и преко 200 година – значи да иста клека може стајати на планини док неколико генерација људи одраста!Данас се клека користи у модерној индустрији за производњу чајева и капсула у фармацији, као зачин и арома у прехрамбеној индустрији, као уље и ароматерапијски производ у козметици, а понекад и као природни освеживач простора.
