За ученике четвртог разреда, овај дан није само последњи у школској години – ово је последњи дан детињства у којем дете има своју учитељицу. Данас су се наши четвртаци опростили од света нижих разреда, од учионице у којој су научили да читају, пишу, слушају и осећају. Опроштај је био испуњен осмесима, плесом, загрљајима, радошћу и сетом – све на једној великој журки пријатељства и захвалности, коју су им додатно улепшали други ученици млађих разреда својом подршком и присуством. Било је музике, игре, фотографија и шапата: „Сећаш ли се кад смо…?” Било је погледа према учитељици који говоре више од сваке реченице. Било је и суза!

Било је срца која данас куцају мало брже, јер знају да је нешто важно завршено – и заувек сачувано. Знају да им је учитељица Наташа била више од учитеља – била им је ослонац, водич, подршка, неко ко у малом детету види велики потенцијал и уме да га поштује. Драги четвртаци, носите са собом оно што не може стати у ђачку књижицу – доброту, поштовање, пријатељство и сећање на руку која вас је водила прве четири године. Понесите благост и племенитост срца своје учитељице даље у живот! Нека вам пут кроз више разреде буде сигуран, радостан и знатижељан – јер имате чврст.