Ученици наше школе посетили су Шумарице – спомен-парк и Музеј „21. октобар” у Крагујевцу
На екскурзији кроз сећање и историју, наши ученици најпре су обишли меморијални комплекс Шумарице, место дубоког пијетета и опомене. Кроз причу водича и аутентичне поставке у музеју, упознали су се са судбином стрељаних ђака и грађана 1941. године, симболима страдања и храбрости. Посета је била прилика да се ученици ближе упознају с историјским околностима Другог светског рата, значајем антифашистичке борбе, али и да се подсете колико је мир драгоцен. Споменик стрељаним ђацима посебно је оставио снажан утисак – у тишини природе, глас прошлости говори најгласније.
Обиласком археолошког локалитета Гамзиград код Зајечара – раскошног комплекса који је подигао римски цар Галерије у част своје мајке Ромуле и богова. Кроз остатке царске палате, храмова, мозаика и зидина, ученици су могли да доживе величину некадашњег римског света, а уз стручну причу водича сазнали су много о животу римских царева, начину градње, уметности тог доба и значају овог места које се данас налази под заштитом UNESCO-а. Феликс Ромулијана нас је подсетила колико богата и значајна може бити историја простора на којем живимо.
Наш пут кроз историју настављен је посетом музеју посвећеном једном од најпознатијих јунака српског устанка – Хајдук Вељку Петровићу. У срцу Неготина, ученици су закорачили у амбијент 19. века, упознали се са Вељковим животом, борбом за слободу и значајем који је имао у ослобађању источне Србије. Аутентична поставка куће и експонати приближили су ученицима дух тог времена, а посебно их је заинтересовала прича о Вељковој храбрости и његовим речима: „Главу дајем, Крајину не дајем!” Још једно вредно искуство и сусрет са прошлошћу која нас учи части, храбрости и љубави према отаџбини.
Тамо где је рођена музика српске душе… Ученици су имали прилику да посете родну кућу Стевана Ст. Мокрањца у Неготину – једног од највећих српских композитора и чувара музичког наслеђа. Кроз сталну поставку музеја, упознали су се са животом и стваралаштвом човека који је српску народну мелодију преточио у уметност. Оригинални инструменти, нотни записи, лични предмети и приче из Мокрањчевог живота пружили су ученицима увид у значај који је имао за развој српске музике и културе. Посебан утисак оставила је прича о „Руковетима” – јединственим делима у којима је Мокрањац сачувао дух народа кроз звуке. Ова посета је била право путовање кроз тонове прошлости, уметности и идентитета.
Наша екскурзија водила нас је Трајановим путем, старим више од 1900 година, све до Гвоздене капије – импресивне Ђердапске клисуре, где се снага природе и људског стваралаштва сусрећу у једном од највећих енергетских објеката на Балкану. Ученици су обишли хидроелектрану „Ђердап”, упознали се са њеним радом, значајем за енергетски систем Србије, као и са начином на који се снага Дунава користи за производњу електричне енергије. Кроз причу о цару Трајану, који је управо овде градио путеве, мостове и уклесао своју таблу у стену, ученици су могли да осете спој историје и савремених достигнућа. А Гвоздена капија, данас као некада, оставља снажан утисак – као природна баријера, историјски пут и симбол повезаности. Ова посета била је лекција из историје, географије, физике и одговорног односа према природи – све у једном даху.
Лепенски Вир – сусрет са најстаријим насељем у Европи. У даљем току наше екскурзије, закорачили смо у далеку прошлост, посетивши Лепенски Вир, једно од најзначајнијих праисторијских налазишта у Европи. На обали Дунава, испод стрмих литица, налази се локалитет стар око 8.000 година, који се везује за прелаз са номадског на седелачки начин живота – један од кључних тренутака у историји човечанства. Ученици су имали прилику да виде темеље првих кућа специфичног трапезоидног облика, необичне камене скулптуре људских лица и тела, и да сазнају како су људи тог доба организовали свакодневни живот, усклађен са ритмовима природе и моћне реке. Музејска поставка, археолошки остаци и прича водича пробудили су радозналост – како су изгледали први становници Европе, чиме су се бавили, у шта су веровали… Лепенски Вир подсетио нас је да корени наше културе сежу дубоко у прошлост – тамо где је човек по први пут одлучио да се настани, ствара и остане.
Голубац – поглед у прошлост са ветром у коси. Вожња поред Дунава до Голупца била је право уживање – мириси пролећа, светлуцање реке и ишчекивање да се иза кривине појави величанствена Голубачка тврђава. Ученици су имали прилику да из аутобуса панорамски разгледају ову средњовековну лепотицу, смештену на самом улазу у Ђердапску клисуру. Импресивна тврђава, са својим кулама и бедемима, вековима је чувала улаз у „гвоздену капију” Дунава и била сведок многих историјских догађаја.
Након садржајног дана и обиласка многих значајних локалитета, стигли смо до Сребрног језера, где смо се сместили за ноћење. Мирна атмосфера и близина воде пружили су нам заслужени одмор.
Ученици су искористили прилику да се друже, прошетају обалом и поделе утиске уз осмех и ведрину. Сребрно језеро показало се као савршен предах између две важне станице наше екскурзије.
Након мирне ноћи, настављамо наш пут – следећа станица: Смедеревска тврђава, нова страница историје и нова прилика за учење кроз доживљај.
Виминацијум – корацима римских легионара. У оквиру наше екскурзије посетили смо Виминацијум, некадашњи римски град и војни логор који је некада био један од најважнијих центара на граници Римског царства. Ученици су имали прилику да закораче у античко доба – прошетали су римским терманама (јавним купатилима), видели амфитеатар где су се одржавале борбе гладијатора, као и некрополе са аутентичним гробницама које чувају трагове прошлих векова. Упознали су се са начином живота Римљана, њиховом архитектуром и веровањима. Нажалост, нисмо могли да видимо чувеног Вику – мамута из леденог доба, јер је простор тренутно у фази реконструкције, али је и без тога Виминацијум оставио снажан утисак – као место где историја није мртва, већ тихо говори из сваког камена.
Још један корак кроз време, још једно искуство за памћење.
Смедеревска тврђава – последњи корак кроз векове. На самом крају наше екскурзије, обишли смо импозантну Смедеревску тврђаву, последњу средњовековну престоницу Србије и сведока бурних догађаја из времена деспота Ђурђа Бранковића. Ученици су имали прилику да прошетају кроз монументалне зидине, осете величину некадашње моћи и стратешког значаја овог града на ушћу Језаве у Дунав. Тврђава, са својих 25 кула, причала је приче о опсадама, дипломатији и последњим тренуцима слободне средњовековне Србије пред пад под турску власт. Овим обиласком симболично смо затворили круг наше екскурзије – од праисторије, преко антике и средњег века, до савремених увида у културно и историјско наслеђе наше земље. Уморни, али пуни утисака, враћамо се кући – богатији за искуство, знање и заједничке тренутке које носимо са собом.
